Беседе Иконописца,
Каленић, Крагујевац 2010
Са рауског превела Марија Дабетић
Напокон је из штампе изашла и дуго очекивана четврта књига едиције Зограф.
Архимандрит Зинон, несумњиво најзначајнији руски иконописац краја двадесетог и почетка двадесет и првог века, родио се у Оливиопољу код Николајева (на југу Украине, недалеко од Одесе). За иконопис се заинтересовао на Одеској академији за уметност, коју је похађао од 1969. године. Технику, технологију и каноне православног иконописа изучавао је самостално, јер у совјетској Русији за иконопис није било много интересовања и разумевања.
Замонашио се 1967. године у Псковско-Печерском Успенском манстиру. Примивши монашки постриг, отац Зинон је добио могућност да ради за Цркву, а његова уметност била је брзо примећена и тражена од стране свештеноначалника. Свјатјејши патријарх Пимен позвао га је 1979. године у Тројице-Сергијеву Лавру. Овде је отац Зинон осликао иконостас бочног олтара у крипти Успенске саборне цркве, као и мноштво засебних икона. Патријарх Пимен био је велики познавалац древног иконописа и високо је ценио стваралаштво оца Зинона. По благослову патријарха, 1983. године оцу Зинону је наложено да учествује у обнови и благоукрашавању Даниловског манастира у Москви. Осликао је 1985. године цркву Свете Петке у Владимирској области.
Иконописац је наставио да ради и за Псковско-Печерски манастир; овде су били направљени иконостаси храмова преподобномученика Корнилија (1985. године), Покрова Успењске Саборне цркве (1990. године) и Печорских светих на брду (1989-1991). Осликао је 1988. године и иконостас малог храма Тројицке Саборне цркве у Пскову, посвећеног Преподобном Серафиму Саровском.
Руској Православној Цркви је 1994. године враћен древни Спасо-Преображенски Мирошки манастир (изузев храма из XII века, који је остао при Псковском музеју уметности), под једним условом – у том манастиру мора бити смештена иконописачка школа. Отац Зинон био је на челу те школе и она се почела успешно развијати. У овом манастиру 1996. године је била обновљена црква Светог Стефана Првомученика, у којој су се обављала богослужења. Овде је отац Зинон направио оригинални камени иконостас и насликао на њему ликове Спаситеља, Богородице и светитеља у медаљонима.
Радећи још у Даниловском манастиру, архимандрит Зинон је стекао углед једног од водећих иконописаца у Русији, и почели су га активно позивати у друге земље – радио је у Француској, у Ново-Валаамском манастиру у Финској, у манастиру Воздвижења Часног Крста (Шеветон, Белгија); предавао је у иконописачкој школи у Серијату (Италија) итд.
Године 2008. архимандрит Зинон је завршио осликавање Бечког саборног храма Светог Николаја Руске Православне Цркве. А тренутно ради на осликавању капеле у манастиру Симонопетра на Светој гори.
Архимандрит Зинон, један од најауторитативнијих мајстора савременог руског иконописа, је 1995. године први међу црквеним делатницима примио Државну награду Русије за допринос у црквеној уметности. Књига Беседе иконописца до сада је у русији имала три издања. Српски превод је урађен према трећем издању које је приређено са колор илустрацијама и за које је предговор написао Сергије Аверинцев. Идеја издавача је била да нашој богословској и уметничкој публици, осим текста ове значајне књиге, што детаљније представимо и иконописачко дело једног од најзначајнијих православних уметника данашњице, па је избор репродукција зато у доброј мери различит од оног у изворном издању. Потрудили смо се да направимо кратак пресек кроз вишедеценијско стваралаштво овог изузетног аутора, све до најновијих остварења као што су живопис Бечког храма Светог Николаја и делови иконописа и живописа у манастру Симонопетра на Светој гори где су радови још у току.
Такође, додат је текст Сведочанство лепоте Ирине Јазикове, историчара уметности, о радовима на осликавању Бечког саборног храма.
Дејан Манделц
Нема коментара:
Постави коментар