петак, 17. децембар 2010.

Свети Јован Дамаскин 2. пут



Ево га мали апдејт, није ми се свидела позадина па сам је мало променио, мислим да је овако боље.

понедељак, 13. децембар 2010.

И на фејсбуку

Од сада смо и на фејсбуку, натерали ме.
http://www.facebook.com/profile.php?id=100001886157605&v=info

Светлости тиха - Приказ - КАЛЕНИЋ бр.6/2010


СВЕТЛОСТИ ТИХА
омаж царској византијској уметности
Ауторке изложбе:
Марија Гаровић и Наташа Лалић,
Центар за културу, Младеновац, галерија ФОАЈЕ, 30. новембар - 10. децембар 2010. године

Настављајући праксу популаризације црквене уметности, коју Центар за културу Младеновац спроводи већ дуги низ година, овога пута су нас обрадовали изузетно интересантном и квалитетном изложбом преко тридесет аутора који се сваки на свој начин наслањају на заоставштину византијске уметности и културе.
Поред очекивано великог броја икона, посетиоци изложбе су могли да погледају и одређен број дела примењене уметности као што су рецимо предмети од кованог гвожђа, свештеничке одежде, дуборези, накит, калиграфија. Изложбу је пригодном беседом отворио свештеник Драган Поповић, певао је хор основне школе Момчило Живојиновић, а посетиоцима су се обратиле и ауторке укратко образлажући концепт по којем је изложба постављена.
Оно што нарочито радује јесте чињеница да радови на овој изложби не представљају копије византијских узора, већ креативно сагледавање традиције и надоградњу у духу историјског материјала, суштински ослоњено на елеменат на који је управо и комплетна византијска култура била ослоњена, а то је литургија.
Дејан Манделц
www.znamenje.blogspot.com

среда, 1. децембар 2010.

Изложба СВЕТЛОСТИ ТИХА

Изложба је отворана јуче у 19 часова, било је лепо, посета солидна с обзиром на временске прилике (у Србији кад је киша нико не излази на улицу ко да пада сона киселина а не вода).
Изложбу је отворио отац Драган Поповић из Крагујевца.
Овде је његово кратко али конструктивно излагање:




А овде је галерија фотографија са отварања изложбе:
http://picasaweb.google.com/znamenje3/YbzjjI#

недеља, 28. новембар 2010.

субота, 20. новембар 2010.

субота, 7. август 2010.

Господ Исус Христос



Акрилик на платну 150*100 цм

Ново издање едиције ЗОГРАФ




Архимандрит Зинон (Теодор),

Беседе Иконописца,

Каленић, Крагујевац 2010

Са рауског превела Марија Дабетић


Напокон је из штампе изашла и дуго очекивана четврта књига едиције Зограф.

Архимандрит Зинон, несумњиво најзначајнији руски иконописац краја двадесетог и почетка двадесет и првог века, родио се у Оливиопољу код Николајева (на југу Украине, недалеко од Одесе). За иконопис се заинтересовао на Одеској академији за уметност, коју је похађао од 1969. године. Технику, технологију и каноне православног иконописа изучавао је самостално, јер у совјетској Русији за иконопис није било много интересовања и разумевања.

Замонашио се 1967. године у Псковско-Печерском Успенском манстиру. Примивши монашки постриг, отац Зинон је добио могућност да ради за Цркву, а његова уметност била је брзо примећена и тражена од стране свештеноначалника. Свјатјејши патријарх Пимен позвао га је 1979. године у Тројице-Сергијеву Лавру. Овде је отац Зинон осликао иконостас бочног олтара у крипти Успенске саборне цркве, као и мноштво засебних икона. Патријарх Пимен био је велики познавалац древног иконописа и високо је ценио стваралаштво оца Зинона. По благослову патријарха, 1983. године оцу Зинону је наложено да учествује у обнови и благоукрашавању Даниловског манастира у Москви. Осликао је 1985. године цркву Свете Петке у Владимирској области.

Иконописац је наставио да ради и за Псковско-Печерски манастир; овде су били направљени иконостаси храмова преподобномученика Корнилија (1985. године), Покрова Успењске Саборне цркве (1990. године) и Печорских светих на брду (1989-1991). Осликао је 1988. године и иконостас малог храма Тројицке Саборне цркве у Пскову, посвећеног Преподобном Серафиму Саровском.

Руској Православној Цркви је 1994. године враћен древни Спасо-Преображенски Мирошки манастир (изузев храма из XII века, који је остао при Псковском музеју уметности), под једним условом – у том манастиру мора бити смештена иконописачка школа. Отац Зинон био је на челу те школе и она се почела успешно развијати. У овом манастиру 1996. године је била обновљена црква Светог Стефана Првомученика, у којој су се обављала богослужења. Овде је отац Зинон направио оригинални камени иконостас и насликао на њему ликове Спаситеља, Богородице и светитеља у медаљонима.

Радећи још у Даниловском манастиру, архимандрит Зинон је стекао углед једног од водећих иконописаца у Русији, и почели су га активно позивати у друге земље – радио је у Француској, у Ново-Валаамском манастиру у Финској, у манастиру Воздвижења Часног Крста (Шеветон, Белгија); предавао је у иконописачкој школи у Серијату (Италија) итд.

Године 2008. архимандрит Зинон је завршио осликавање Бечког саборног храма Светог Николаја Руске Православне Цркве. А тренутно ради на осликавању капеле у манастиру Симонопетра на Светој гори.

Архимандрит Зинон, један од најауторитативнијих мајстора савременог руског иконописа, је 1995. године први међу црквеним делатницима примио Државну награду Русије за допринос у црквеној уметности. Књига Беседе иконописца до сада је у русији имала три издања. Српски превод је урађен према трећем издању које је приређено са колор илустрацијама и за које је предговор написао Сергије Аверинцев. Идеја издавача је била да нашој богословској и уметничкој публици, осим текста ове значајне књиге, што детаљније представимо и иконописачко дело једног од најзначајнијих православних уметника данашњице, па је избор репродукција зато у доброј мери различит од оног у изворном издању. Потрудили смо се да направимо кратак пресек кроз вишедеценијско стваралаштво овог изузетног аутора, све до најновијих остварења као што су живопис Бечког храма Светог Николаја и делови иконописа и живописа у манастру Симонопетра на Светој гори где су радови још у току.

Такође, додат је текст Сведочанство лепоте Ирине Јазикове, историчара уметности, о радовима на осликавању Бечког саборног храма.

Дејан Манделц





петак, 16. јул 2010.

Нови иконостас у Белој Паланци




Ево разлога што вам се нисам обраћао предходних пар месеци, ово су иконе за иконостас у Белој Паланци, радио сам једно два месеца. Јајчана темпера, позлата са 23,5 каратним златом (трансфер) у два слоја, и акрилни мат лак. Фотографије иконостаса још увек немам, поставићу их чим их будем набавио. Његова Светост патријарх српски Иринеј освештао је иконостас 5. јула.
Све иконе можете погледати ОВДЕ

петак, 23. април 2010.

Свети Теодор Студит


Свети Теодор Студит, јајчана темпера на папиру
Ево напокон сам покушао да насликам нешто са лимитираном палетом, само четири боје: марс црна (гвоздени оксид), титанова бела, жути и црвени окер, користио сам SENNELIER-ове пигменте, следећи пут ћу покушати то исто да изведем али са цинквајзом уместо титанове беле. Интересује ме шта ви мислите.

Свети Сава

Свети Сава, јајчана темпера на липовој дасци, 20x26 цм